Strona wykorzystuje pliki cookies, jeśli wyrażasz zgodę na używanie cookies, zostaną one zapisane w pamięci twojej przeglądarki. W przypadku nie wyrażenia zgody nie jesteśmy w stanie zagwarantować pełnej funkcjonalności strony!

У ДАЉУ И БЕЛОМ МАНАСТИРУ - ОСВЕТЉАВАЊЕ ДЕЛА МИЛАНА КАШАНИНА

 

Milan Konjović Portret MilanaKasaninaMK portret Kešelj

Милан Кашанин (дело Милана Коњовића)

Крајем минуле неедеље, најпре  у Даљу, а дан после и у Белом Манастиру (29. и 30. септембра) одржан је велики међународни научни и књижевни скуп посвећен осветљавању књижевног и критичарског опуса Милана Кашанина (Бели Манастир, 1895-Београд, 1981). Међу тридесетак универизетских професора, историчара књижевности, књижевника и књижевних критичара из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Сомбора  и Даља, угледних стваралаца чији ће се  радови наћи у великом зборнику посвећеном овом приповедачу и романсијеру, врсном есејисти, књижевном и ликовном критичару, историчару српске књижевности, уреднику часописа Летописа Матице српске (1927-1928) и Српског књижевног гласника (1935-1939), покретачу и уреднику месечника за уметност Уметнички преглед (1937-1941), обимним критичким огледом под називом „Бојом речи судбине, лица и предели (Знаковље приповедачког концепта Милана Кашанина)“ учествовао је и Давид Кецман Дако, писац и критичар из Сомбора. 40664-milan-kasanin-280x425
Током представљања свог приступа Кашанину као приповедачу чије су прозна остварења антологијске вредности, а временом су потпуно маргинализована, Кецман је указао и на присност између њега и људи из Сомбора, посебно са сликаром Миланом Коњовићем  и породицом свога беломанастирског учитеља и добротвора Јована Славковића уз чију подршку је овај писац, заједно са својим старијим братом Радивојем Кашанином (математичар, универзитетски професор, академик) школовање наставио у Новом Саду, да би потом студирао у Паризу, на Сорбони, а докторирао у Београду.
 – Мало је у нас таквих писаца који су у свет књижевности, а упоредо и у свет науке и уметности ушли најпре с таквим високим захтевима постављеним према самом себи, а потом , у погледу вредновања, и према делу других, такође достојних опстанка у свету незаборава, као што се данас, деценијама након маргинализовања и „брижно“ неговане ћутње може рећи за књижевни опус Милана Кашанина.- рекао је Давид Кецман  Дако.

DSC 02231При беседи о Кашаниновим  причама на страницама књиге „У сенци славе“, насталим и објављеним између два светска рата, Кецман је указао на блискост између писца Кашанина и града Сомбора, посебно на деценијску блискост са сликаром Миланом Коњовићем,  која је веома изражајна при творењу и портрета и пејзажа са наглашеним експресионистичким концептом. По жељи писца, сликар је 1966. године уредио и његов портрет. Репродукција овог дела нашла се на позивници за скуп у Даљу и у Белом Манаститу.
Научно-књижевном скупу, чији је организатор и домаћин био Културни и знанствени центар „Милутин Миланковић, (на чијем је челу песник Ђорђе Нешић), а поктовитељи два министарства културе, Републике Хрватске и Републике Србије, присуствали су и предтавници две институције културе у Сомбору: Галерије „Милан Коњовић (директорица Милена Рацић-Ковачаћи и кустос Небојша Васић) и сомборског Историјског архива (директор Бранислав Ћурчић).  Очекује се да зборник научних радова „Књижевни и ктиричарски опус Милана Кашанина“ по изласку из штампе буде представљен и у Сомбору. 

 

DSC 02102

 DSC 02411DSC 02431 DSC 00691

 

Dodatkowe informacje