O PESNIKU

Miroslav Lukovič je rođen 1976. godine u Čehovicama – Đeđicama, poljski pesnik, saksofoni-sta, vokalista, kompozitor, slikar. Školovao se u Javišovicama. Prevođen je na slovenački i srpski jezik. Objavljivao u antologiji slovenskih umetnosti „Između Ohrida i Buga”, kao i na slovenačkom web-site za poeziju “Locutio”. Knjigu "Jak powstało piekło" ("Kako je postao pakao"), objavio je 2011. Stanuje i radi u Krakovu (Poljska).

MRTVA PRIRODA

Padali su sa glave bademi
telo posta slatko

saznah tada da je živ
krenu da se hrani voćem
što duže je žvakao
sve više bivalo mu gorko

on gladan i žedan
pojede sredinu i ispi sokove
u šaci mu osta kostur
a ispod kreveta senka duše

CRTIĆ

Grad uporno pada

prestrašen prozor vrišti

još uvek nisam mokar

oko u oko sa gromom

osećamo upornu telepatiju

koja je sve jača

pokazujem pogledom

gde će nestati po naredbi

kao da ga imam na kanapu

ponekad posluša

i potrči prema poljima

potom me meri vodoravno

odlazi umoran a ja ostajem

uvlači se duga da je porobim

vidi se samo njena polovina tek

iza zavese prisećam se Napoleona

 

ESENCIJA

U kućama sa zlatnim ogledalima

lusteri bilo kakvim konopom aljkavo obešeni

a dovoljno je samo jedno malo u kupatilu

da bi kristal mogao da blista samostalno

najviše onda kada oku sreće sve je lepo

salon krivih ogledala za one koji ne žmirkaju

ispunjeni poput karte u ceni života

besplatno je iskustvo opštedostupnog viđenja

 

4000 p.n.e. 2008

Trčali smo kao svakog dana na mesto svog života

i niko nije ni pomislio da upravo prolazi

jedinu stvar koju sam čuo bio je čovečiji krik:

atmosfera nestaje!

 

Pogledao sam prema gore, vidim nije lagao

nema vazduha samooo je dalje se ne sećam...

potom me uvukao u kosmos svi su leteli

danas? Opet sam tu u tom istom trenutku

 

PO

Rđa u čajniku

prljav sto

drvena noga

sa prozora odleću vrapci

noću mačke izlaze

i tako teče život

stari spaja se sa novima

samo konzerva u frižideru

ona sama cveta

 

ZAHVALNOST POLJSKOM RADIU

Pokušavam da zaspim

uz himnu posle ponoći

i reči nakon nje

ovde poljski radio...

daaa

volim da se budim u Poljskoj

dok šumi ulica sva u rozetama

recituje Mickjeviča

od ponoći do ponoći

osećam se

 

ANATOMIJA (1. MAJ)

Sediš nad Vislom i gledaš kako igraju šah

upravo me udario ljutit biciklista

izgubio sam orijentaciju prelazim na drugu stranu

hladno je i ljudi su slabo obučeni

leže okrenuti tobože prema suncu

sve je zatvoreno osim starčevog nagona

koji mastrubira uza zid

još i pica u ljigavom baru

i seoska plavuša skače oko mišićavog

u starom džipu

čekam kišu

 

BOG JE LETEO AVIONOM

Dok su vozovi prolazili prazni

Iako je njih na hiljade završilo

dvadeset je iznova počinjalo život

a neizreciv rat postao je fakat

rođeni iz praha i prašine okrvavljeni

kao novorođenče svesno smrti

žive da bi govorili govorom željeza i ruševina

pišu knjige o tome kako preživeti

jedanaestog dana svet je zamreo

dvanaestog se narodio

trinaestog se protivio

četrnaestog zaboravio

 

POSLEDNJI JE ŽIV

Neki tamo debeo tip sa bradom

običan čovo bez sakoa

upire u strunu da bi ojačao ceo svet

u svetu od rođenja sve do nedovoljne smrti

Stanica Aušvic neprirodno zatišje

a on idalje peva neka čuju svi živi i ubijeni

za podignuće i snagu

koliko će debeli sa bradom biti

Nessun dorma...

tresak kola voza uveo je u trans predela

između sredine i tim što se nalazi iza prozora

rodi se tu jedan neizmenjivi trenutak vizije

pevajući na petoj liniji po notama

grešnih stubova

 

SCRIPT DELIRIUM

Noge bolesne ne hodaju

a hladno je

šta će biti dalje

ko će da me zagrli

i zvoni telefon

neko viče glasno

GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO

šta će biti dalje

u glavi zvuči kao nikada

pijem kafu

neko sa strane zove Varšavu

izvan pada cigla sa ceduljom

GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO

ljudima šale u glavi

oblačim kaput i izlazim

idem – NIJE TO TA ULICA

nije taj grad

čovek se dere na moje uvo

GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO

 

Prepev sa poljskog:

Milijan Despotović

Olga Lalić-Krowicka

Senka Jaglaca