O PESNIKU
Miroslav Lukovič je rođen 1976. godine u Čehovicama – Đeđicama, poljski pesnik, saksofoni-sta, vokalista, kompozitor, slikar. Školovao se u Javišovicama. Prevođen je na slovenački i srpski jezik. Objavljivao u antologiji slovenskih umetnosti „Između Ohrida i Buga”, kao i na slovenačkom web-site za poeziju “Locutio”. Knjigu "Jak powstało piekło" ("Kako je postao pakao"), objavio je 2011. Stanuje i radi u Krakovu (Poljska).
MRTVA PRIRODA
Padali su sa glave bademi
telo posta slatko
saznah tada da je živ
krenu da se hrani voćem
što duže je žvakao
sve više bivalo mu gorko
on gladan i žedan
pojede sredinu i ispi sokove
u šaci mu osta kostur
a ispod kreveta senka duše
CRTIĆ
Grad uporno pada
prestrašen prozor vrišti
još uvek nisam mokar
oko u oko sa gromom
osećamo upornu telepatiju
koja je sve jača
pokazujem pogledom
gde će nestati po naredbi
kao da ga imam na kanapu
ponekad posluša
i potrči prema poljima
potom me meri vodoravno
odlazi umoran a ja ostajem
uvlači se duga da je porobim
vidi se samo njena polovina tek
iza zavese prisećam se Napoleona
ESENCIJA
U kućama sa zlatnim ogledalima
lusteri bilo kakvim konopom aljkavo obešeni
a dovoljno je samo jedno malo u kupatilu
da bi kristal mogao da blista samostalno
najviše onda kada oku sreće sve je lepo
salon krivih ogledala za one koji ne žmirkaju
ispunjeni poput karte u ceni života
besplatno je iskustvo opštedostupnog viđenja
4000 p.n.e. –2008
Trčali smo kao svakog dana na mesto svog života
i niko nije ni pomislio da upravo prolazi
jedinu stvar koju sam čuo bio je čovečiji krik:
atmosfera nestaje!
Pogledao sam prema gore, vidim – nije lagao
nema vazduha samooo je – dalje se ne sećam...
potom me uvukao u kosmos svi su leteli
danas? Opet sam tu u tom istom trenutku
PO
Rđa u čajniku
prljav sto
drvena noga
sa prozora odleću vrapci
noću mačke izlaze
i tako teče život
stari spaja se sa novima
samo konzerva u frižideru
ona sama cveta
ZAHVALNOST POLJSKOM RADIU
Pokušavam da zaspim
uz himnu posle ponoći
i reči nakon nje
ovde poljski radio...
daaa
volim da se budim u Poljskoj
dok šumi ulica sva u rozetama
recituje Mickjeviča
od ponoći do ponoći
osećam se
ANATOMIJA (1. MAJ)
Sediš nad Vislom i gledaš kako igraju šah
upravo me udario ljutit biciklista
izgubio sam orijentaciju prelazim na drugu stranu
hladno je i ljudi su slabo obučeni
leže okrenuti tobože prema suncu
sve je zatvoreno osim starčevog nagona
koji mastrubira uza zid
još i pica u ljigavom baru
i seoska plavuša skače oko mišićavog
u starom džipu
čekam kišu
BOG JE LETEO AVIONOM
Dok su vozovi prolazili prazni
Iako je njih na hiljade završilo
dvadeset je iznova počinjalo život
a neizreciv rat postao je fakat
rođeni iz praha i prašine okrvavljeni
kao novorođenče svesno smrti
žive da bi govorili govorom željeza i ruševina
pišu knjige o tome kako preživeti
jedanaestog dana svet je zamreo
dvanaestog se narodio
trinaestog se protivio
četrnaestog zaboravio
POSLEDNJI JE ŽIV
Neki tamo debeo tip sa bradom
običan čovo bez sakoa
upire u strunu da bi ojačao ceo svet
u svetu od rođenja sve do nedovoljne smrti
Stanica Aušvic neprirodno zatišje
a on idalje peva neka čuju svi živi i ubijeni
za podignuće i snagu
koliko će debeli sa bradom biti
Nessun dorma...
tresak kola voza uveo je u trans predela
između sredine i tim što se nalazi iza prozora
rodi se tu jedan neizmenjivi trenutak vizije
pevajući na petoj liniji po notama
grešnih stubova
SCRIPT DELIRIUM
Noge bolesne ne hodaju
a hladno je
šta će biti dalje
ko će da me zagrli
i zvoni telefon
neko viče glasno
GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO
šta će biti dalje
u glavi zvuči kao nikada
pijem kafu
neko sa strane zove Varšavu
izvan pada cigla sa ceduljom
GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO
ljudima šale u glavi
oblačim kaput i izlazim
idem – NIJE TO TA ULICA
nije taj grad
čovek se dere na moje uvo
GREJANJE SVETA JE ISKLJUČENO
Prepev sa poljskog:
Milijan Despotović
Olga Lalić-Krowicka
