unnamed 6

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ САВРЕМЕНОГ СТВАРАЛАШТВА ЗА ДЕЦУ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА У ПЕТАК У 10,30

Представљање Антологије савременог стваралаштва за децу српских писаца из расејања биће одржано у петак, 30. октобра, с почетком у 10 часова и 30 минута на Београдском сајму, у арени Хале 1, на платоу Милоша Црњанског.

Говоре приређивачи Љубиша Симић и Александар Чотрић, рецензенти Слободан Станишић и Витомир Теофиловић, представници ИК "Пчелица" и аутори заступљени у Антологији.


АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У АНТОЛОГИЈИ
(ПРЕМА ГОДИНАМА РОЂЕЊА)

Војин Паскуловић, Румунија

Лазар Илић, Румунија

Жива Мишковић, Румунија

Славко Веснић, Румунија

Војин Јелић, Хрватска

Јова Бељац Румунија

Небојша Д. Бугарски, Румунија

Небојша Поповић, Румунија

Ђока Жупунски, Румунија

Десанка Шијаковић, Хрватска

Никола Баћо Вујновић, БиХ

Мирјана Радованов Матарић, САД

Ђуро Маричић, Хрватска

Жива Поповић, Румунија

Јован Чолаковић, Румунија

Слободан Јанковић, БиХ

Борислав Ђ. Крстић, Румунија

Радомир Путниковић, Велика Британија

Ђока Мирјанић, Румунија

Бранка Нецин, Румунија

Александар Петровић, Румунија

Љиљана Бањанин Вукић, Немачка

Драгољуб Јекнић, БиХ

Чедомир Миленовић, Румунија

Александар Милошевић, Шведска

Драгомир Драга Мирјанић, Румунија

Данило Карапетровић, БиХ

Стојанка Раденовић Петковић, Канада

Никола Нешић, Румунија

Предраг Степановић, Мађарска

Ранко Рисојевић, БиХ

Бранислав М. Вуковић, Црна Гора

Жарко Шарић, БиХ

Теодора Тода Матић Медић, Аустралија

Стевка Козић Прерадовић, БиХ

Србољуб Мишковић, Румунија

Драгица Грбић Драга, БиХ

Милета Симић Мали, Швајцарска

Божидар Шкобић, БиХ

Перо Солар, БиХ

Живанка Васић, Немачка

Драгица Матејић Шредер, Немачка

Гордана Павић, Хрватска

Јовица Ђурђић, Хрватска

Петар Милатовић Острошки, Аустрија

Милун Фемић, Црна Гора

Михајло Зечевић, Хрватска

Славица Мастикоса Панзаловић, Немачка

Перивоје Поповић, Црна Гора

Зорка Аврамовић Чордашевић, Немачка

Мара Вујаковић, Хрватска

Радивој Симоновић, Румунија

Миомир Тодоров, Румунија

Стојан Арсић, Македонија

Славомир Гвозденовић, Румунија

Душанка Кужет, БиХ

Драгица Ђекић, БиХ

Ружа Мијовић Шорић, Немачка

Сава Гајић Ивић, Швајцарска

Весна Бјелица Ћурчић, Данска

Душан Бајски, Румунија

Милица Милетић, Велика Британија

Бране Моцоња, БиХ

Шимо Ешић, Немачка

Милад Обреновић, БиХ

Марко Љ. Ружичић, Швајцарска

Миљан Сандић, Црна Гора

Новица Ђурић, Црна Гора

Милорад Мишо Ђурђевић, БиХ

Јово Николић, БиХ

Маринко Јагодић Маки, Словенија

Снежана Вукићевић Чворо, Црна Гора

Гордана Јовић Стојковска, Македонија

Момчило Момо Тубић, БиХ

Нисвета Грабовац Шабић, Немачка

Биљана Китић Чакар, БиХ

Слободан Зоран Обрадовић, Црна Гора

Зорица Салијевић, Шведска

Гордана Сувајац, Аустралија

Миленко Јевђевић, БиХ

Миладин Стојановић, БиХ

Славица Дабевска Кировска, Македонија

Драгослав Митровић, Швајцарска

Милисав Ђурић, Швајцарска

Смиљана Илић, Словенија

Светлана Матић, Аустрија

Снежана Милановић, Швајцарска

Душко Милуновић, БиХ

Драгица Охаши, Јапан

Борица Перишић Ђекановић, Немачка

Јово Чулић, БиХ

Ковиљка Лукић Јастребић, Француска

Драгана Меселџија, Мађарска

Рада Јањушић, БиХ

Љубиша Симић, Немачка

Вид Вицко Вукелић, БиХ

Сања Качар, Аустралија

Радмила Кнежевић, Црна Гора

Дејан Тофчевић, Црна Гора

Јелена М. Ћирић, Чешка

Ивана Достанић, САД

Милица Бакрач, Црна Гора

Горан Мракић, Румунија

Олга Лалић Кровицка, Пољска

Милица Марковић, Швајцарска

Александар Обрадовић, Црна Гора

Станислав Томић, БиХ

Бојан Рајевић, Црна Гора

Јелена Глишић, БиХ

Станко Станковић, Немачка

ОБЈАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА ЗА ДЕЦУ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА

(Саопштење за медије)

Београд, 14. октобар - Данас је објављена Антологија савременог српског стваралаштва за децу писаца у расејању, капитално дело, прво такве врсте код нас.

Антологију су приредили књижевници Александар Чотрић из Београда и Љубиша Симић из Франкфурта, а издавач је „Пчелица“ из Чачка. Рецензенти су Слободан Станишић и Витомир Теофиловић.

У овом избору се, на око 550 страна, налазе песме, приче и афоризми 110 аутора из двадесет земаља, са четири континента. Антологија обухвата читав век српске књижевности за децу у расејању, јер је најстарији аутор Војин Паскуловић из Румуније, рођен 1908. године, а најмлађи Станко Станковић из Немачке, рођен је 2004. године.

Антологија савременог српског стваралаштва за децу писаца у расејању премијерно ће бити представљена на Сајму књига и Октобарским сусретима писаца у Франкфурту, затим на Београдском сајму књига и у Темишвару, на Мини сајму српске књиге.

Књига садржи и основне био-библиографске податке о писцима, а аутори су сврстани генерацијски, према годинама рођења. Приређиваче су руководили искључиво естетски и уметнички критеријуми, као и то да књижевници стварају на српском језику, да су наши савременици и да живе изван Србије.

Према речима састављача, Антологија је намењена деци и младима, љубитељима књижевности за децу, учитељима, наставницима и професорима српског језика и књижевности, приређивачима школских програма, уџбеника и лектире, библиотекама, књижевној критици, преводиоцима српске књижевности, уредницима књижевних часописа и листова за децу, као и ауторима будућих историја српске књижевности за децу, зборника и антологија.

- Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Јован Јовановић Змај и Петар Кочић су рођени и живели су изван тадашњих границаСрбије, али су писали за децу на српском језику и сврстали се међу најзначајније српске писце. Ми смо желели да овом књигом представимо наше савременике, писце за децу, који, такође, стварају изванредна дела у расејању и нимало квалитетом не заостају за писцима у Србији - истиче приређивач Александар Чотрић.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ


ПРЕДГОВОР ПРИРЕЂИВАЧА

Антологија савремене српске књижевности у расејању за децу је прва антологија ове врсте. Пошто је прва, за сада је и најбоља! Као и сваки пионирски посао, захтевала је од приређивача да се добро обавесте и припреме, храбро закораче у непознато, разгрну наслаге доброг и лошег и на светло дана изнесу оно највредније. Избор пред вама настајао је у Београду и Франкфурту, и то показује колико је наш народ расут по свету, те колико књижевност, култура и уметност могу да допринесу његовом зближавању.

„Велики српски песници су живели у расејању, а писали на свом матерњем језику, али је најмање оних који су писали за децу. Као да смо од деце дизали руке већ на првим корацима. Изгледа да се, с вером у Бога, језик и поезију, наш народ, као поетска заједница, још увек одржава само на концу језика“, записао је Матија Бећковић у поговору за једну књигу нашег заграничног аутора. Приређивачи ове Антологије настојали су да се тај конац језика не приближи свом концу, већ да постане црвена нит која спаја српску књижевност у матици и све бројнијем расејању.

Мерено данашњим критеријумима и неки од наших највећих писаца за децу живели су  ван граница тадашње Србије, односно у расејању - Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Јован Грчић Миленко или Петар Кочић. Без њихових дела и огромног доприноса, српска књижевности за децу била би незамисливо сиромашнија. Тако и данас, засигурно, изван Србије, међу четири милиона наших сународника, пишу књижевници чија дела већ јесу, или ће тек бити чврсто узидана у грађевину српске књижевности и бити њен особени украс.

Антологија савремене српске књижевности за децу у расејању обухвата песме, приче и афоризме 110 аутора из 20 држава (Аустралија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Велика Британија, Данска, Јапан, Канада, Мађарска, Македонија, Немачка, Пољска, Румунија, Сједињене Америчке Државе, Словенија, Француска, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска и Шведска), са четири континента који су својим делима обогатили савремену српску књижевност за децу. Приређивачи антологије поштовали су естетске и уметничке квалитете, оригиналност, поучност и занимљивост дела, као и разумљивост дечјем и младалачком узрасту. Отуда поједини ствараоци имају и више од двадесет песама, а неки само једну песму, или причу, или неколико афоризама. Нисмо желели да успостављамо насилне симетрије, нити да уподобљавамо стваралаштво оних аутора који за децу пишу целог свог стваралачког века, с онима који су за децу писали тек мало и повремено. Циљ нам је био да задовољним учинимо читаоце, а не ауторе.

Иако то старијима тако не изгледа, теже је и одговорније писати за децу, него за зреле људе. Највреднија су она дела која поштују своје читаоце, дакле децу. Аутори за најмлађе морају да добро пазе на сваку реч и поруку и да дуго  размишљају да ли ће написано деци бити разумљиво и прихватљиво. Душан Радовић је говорио да „за децу треба писати као за одрасле, само много боље“. Оно што је добро написано за клинце, требало би да се  допадне и одраслима. Квалитетна књижевност за најмлађе мора буде изнад њиховог знања и искуства и да има и другачије значење од оног које је деци речено.

Антологија садржи и основне био-библиографске податке о писцима. Аутори су сврстани генерацијски, према годинама рођења. Руководили су нас критеријуми да књижевници стварају на српском језику, да су наши савременици и да живе ван Србије. Драго нам је што се неколико аутора декларисало да припадају и српској књижевности, иако су рођени у крилу другог, нама, по пореклу и језику, блиског народа. Језик је доказ нераскидиве везе између народа нашег поднебља, али и неба и земље, матице и расејања, писаца и читалаца, прошлости и будућности. Наш народ с правом каже да је „језик највреднији мост“.

Ова књига је намењена, пре свега, деци и младима, затим старијим љубитељима књижевности за децу, учитељима, наставницима и професорима српског језика и књижевности, приређивачима школских програма, уџбеника и лектире, потом и библиотекама, књижевној критици, преводиоцима српске књижевности, уредницима књижевних часописа и листова за децу, као и приређивачима будућих историја српске књижевности за децу, зборника и антологија.

Књижевност за децу помаже најмлађима да одрасту, а старијима да се врате у детињство и да боље разумеју малишане. Према књижевним јунацима обликују се и деца. Малишани из генерације у генерацију знају све више, имају обиље информација и све су им разноврснија интересовања. Данас књига води тешку борбу за дечју наклоност у конкуренцији телевизије, филма, друштвених мрежа, интернета и електронских игрица. Зато савремене књиге морају да имају понешто од свега поменутог и да усто буду, и едукативне, и забавне, што подразумева њихову концизност, информативност, хуморност, ефектност и непредвидивост.

О писању за најмлађе Душан Радовић је овако размишљао: „Деца се могу сматрати народом, па је и књижевност за децу као народна, разумљива за све, једноставна, наивна и ведра. Ведрина! Она је за мене, најпре, знак детињства, затим знак духовног и душевног здравља, и даље, ведрина је и повод и смисао мог бављења литературом. Ведро мислити и ведро писати, у смислу – једноставно, бистро, прегледно, читко, кратко и јасно, то, безмало, значи бити сарадник Сунца.“

Књиге за децу могу да пишу само мудри људи, који имају духа, који имају шта да им пренесу. Писац овог жанра мора да разуме малишане, као што и они морају да разумеју њега. Настојали смо да изабрани радови у овој књизи и забаве и поуче. У књижевности за децу очигледније и јасније су издвојени добри од лоших аутора. Ови први пишу храбро, отворено, маштовито и с разумевањем деце и њихових проблема. Добра, квалитетна песма разликује се од лоше, по томе што се заснива на доживљају и искуству, што је искрена, језички богата, има логичну, а не баналну риму, што говори о нечем новом, садржи неочекивани обрт, задржава пажњу од почетка до краја и подстиче на позитивна размишљања и осећања. И млађа и нешто старија деца наћи ће у овој антологији песме, приче и афоризме за себе. Неки текстови разумљиви су и предшколцима, други ученицима нижих разреда основне школе, а трећи су примерени нивоу знања и емоцијама старијих основаца. Верујемо да ће их ови радови испуњавати осећањима, помоћи им да стекну знања, оплемењивати их, развијати њихову машту, изграђивати правилан однос према породици, друштву и народу којем припадају, као и да ће их изражајно обогатити.

Желели смо да стваралаштво наших аутора који пишу ван Србије приближимо домаћој читалачкој публици и јавности, али и да се поклоници писане речи у дијаспори међусобно боље упознају, јер живе расути на свим континетима, у скоро две стотине држава. Да сада читаоци у Србији нису имали прилику да боље упознају и заволе књижевност дијаспоре, а ова Антологија исправља делић тог недостатка.

Опредељивали смо се према радовима, а не према ауторима. Било је право задовољство радити на овом избору, иако се задатак антологичара може поредити с рударским послом, јер је било потребно прекопати по стотинима књига и рукописа, да бисмо пронашли племенито, трајно и сјајно, односно да бисмо одабрали најбоље и најлепше песме, приче и афоризме.

Настојали смо да будемо и оријентир и путоказ, а, можда, смо и сами понегде залутали, али не свесно, него из најплеменитијих побуда. Број радова одређеног аутора никако не значи оцену целокупне уметничке вредности његовог дела. Антологија не би била антологија, када не би имала и одређене мане и пропусте. Ми их сада нисмо уочили, али ће нам на њих указати време и добронамерни читаоци, а прилика за исправку биће следећа издања антологије.

Љубиша Симић

Александар Чотрић

JB Cookies