MESECI

reci mi da i dalje postojim diraj
tamo gde me najviše nema i tamo
gde me je isuviše malo a trebala bih biti 

dođi tačno u podne kad skinem
sa sebe svetla zore i odsjaje neonskih lampi
a senka tek će sazrevati
iza dubine prozora

tada drhtajem ruku traži me polako
da ne bi prestrašio misli-nemirne
šume na predelima razglednice što plove
uz čelični šapat smrznutog neba
iz kojeg svaku večer srebrnom kašikom
biram hladne mesece

ako na trenutak budem tvoja
jasna ću biti zauvek