Заболело га у грудима. Па шта? Боли и друге, па ништа! Тешио је себе и, прошло је. Понекад би погледао у огледало и оном у њему казао: – Па, седам деценија си накупио брајко мој!

   То је био одговор повременом болу који га је, као свог рођеног, наставио да посећује. Биле су то поруке уморног живота, али он их није разумео. Као да је животу пркосио. Једне ноћи јауком је упалио светло наде, да ипак све није готово. Нашао се у коронарној јединици Опште болнице.

   Преживео инфаркт. – била је дијагноза.

   Опорављен враћа се кући. Улази у двориште, лагано, као да тек учи да хода. У углу првог степеника, гле! Процветао самоникли пркос који је нашао зрно живота у бетонској напуклини.

   Није ово пркос, него други живот који треба умети живети. Схватио је.

JB Cookies