Strona wykorzystuje pliki cookies, jeśli wyrażasz zgodę na używanie cookies, zostaną one zapisane w pamięci twojej przeglądarki. W przypadku nie wyrażenia zgody nie jesteśmy w stanie zagwarantować pełnej funkcjonalności strony!

Milijan Despotović ČITAJUĆI PISMA VREMENA Eva Radomska: „Pesme iz prvog točenja“


 
EWARPoezije je čaša melemnog duha u rukama njenih recepienata. Ona je tako duhovno zdravlje onih koji umeju da poštuju te blažene kapi od reči, bilo da one dolaze iz „točenja sa povodom ili bez povoda“.
Pesnička knjiga, izabrane pesme, Eve Radomske,1 poljske pesnikinje, pred nas dolazi uz prepev sa poljskog jezika koji je uradila Olga Lalić Krovicka,2 upravo nosi takav naslov; „Pesme iz prvog točenja“.3 To su pesme prvih do-življaja u kome je došlo do stapanja čulnog i vizuelnog u pesničkoj slici. To možda najbolje objašnjava uvodna pesma („Sreća“) koja kaže:
 
Sreća je već takva
Pristiže bez razloga
I bez razloga odlazi.
 
U stvari, sve je to „igra za život“ u kojoj „igrači“ nisu uvek svesni svog mesta, često i nemaju „pojma o kraju“ igre, o prolaznosti. Radomska, poput Žan Kobera poredi to „mlako gnezdo“ sa zloupotrebom intimnosti ili apsolutnog ne pri-davanja značaja ličnom osećanju („Moje pismo sveto“), koje nije „neiscrpna zaliha“. Ne treba se odazvati na svaki „ljubavni zov“ ali nije uputno od života činiti, kako to kaza Gaston Bašlar, samo „veliku sliku izgubljenih intimnosti“. Ono što je činjenica jeste podizanje kuće od sopstvenog tela koja fizički ima svoj prozor na srcu a provetravanje u ubrzanom disanju. A onda, evo Radomska daje ime toj kući i omeđava vreme njenog podi-zanja: „Ljubavni zov/ između detinjstva/ I strasti/ zovemo ljubav.“
Uistinu, njena poetika ima tu finu potku ljubavi nade koja se prostire u svevremlje kao „nada nadi“, ona veruje da svako vreme ima svo-ju nadu, nekada je nju potrebno sačekati jer nada modelira naš život, daje mu smisao. Bore na licu, bilo da su „urezale smeh sreće“ ili su dar „čežnje i žala“, jesu pisma vremena koje je proteklo. U njegov sadržaj ucrtan je put kojim smo došli ali i put kojim odlazimo. A mi, mi bi trebali da se odenemo u odeću po meri i prilici („Razgovor iz-među koleginica iz biroa u mirovini“ – penziji). No, ma koliko ljubav bila i ostala motiv trajawa, i uslov svih wenih uslova, Eva Radomska u svojoj poeziji („Upozorenje za dobre žene“) ukazuje da u ljubavi treba biti naklonjen njenom prvom licu, ona nam je poput lastinog gnezda koje samo sebe čuva i zato: „Pazite na ljubav/ Jer osim anđeos-kog lica/ Koje vidi u nama/ Osmo čudo sveta/ Ona ima i drugo lice.“
Teško je napisati slabu pesmu o majci jer, sama reč Majka ima granitni sklop od slova koje znače uvek isto – Majka. Njena briga ne prestaje nikad, posebno ne u našem vremenu kad se deca rađaju u drugim okolnostima sa krilima koja teško da mašu iznad svog gnezda, što je u neku ruku ogroman raskorak sa ljudskom prirodom. Jedna druga slika, jedna vezanost za majku (Majka i ćerka“) inspiriše Evu Radomsku i ova njena pesma neće ući u buduću antologiju pesama o našoj roditeljki samo ako je priređivač ne bude uočio:
 
Kada umire majka
Zlatna nit ljubavi
Kao nova pupovina rasteže se između
Neba i zemlje
ja sam ovde a ona tamo
Ja živim ovde za dve
a ona tamo za dve umire.
 
Ovde su Elijarovi „vrhunci našeg neba“ u kuću duha doveli majku i oca („In memoriam“) da bi pesnikinja iživela onaj period, kad je, na pri-mer, oca „alkohol uništavao lukavo“ a ona je bila adolescent samo pod majčinim nadzorom i bri-gom. A stigle su godine kada za sve troje ponovo ima mesta u kući pod nebom.
Poezija Eve Radomske građena je „mate-rijalom prijateljstva“, potrebom da ljudi budu pri-sni jedni drugima i da njihov duh bude otporni valer transponovan u najveće vrednosti u koje treba svesti ne samo u misao, nego i krila koja te misli pokreću. Pri tome ona ne spori da je „svako posebna osoba“ i zato je mudrost da „svaka reč bude uravnotežena, kako bi ono `ivotno što je, stiglo do nas s pravom jer,
 
Život je izmislio ljubav
Da se ne izgubimo u samoći.
 
Ona je dodirnula i drugu stranu života, po-kazujući da je moguće i „dlanovima uhvatiti pra-zninu“. Realnost i san kod naše pesnikinje, nisu jasno izvršili podelu šta čemu pripada. Čula ih primaju sasvim životno u svim sociološkim i psi-hološkim razlikama. Tako „beskućnik na trgu Na-kera u Vroclavu“, spava na klupi „nasuprot univerzitetske zgrade“, čime je pesnikinja pokazala da su putevi mudrosti i saznawa različiti i nikako isključivi. Život se obnavlja i traje na isti način, samo bol je uvek drugačiji, a
Novi put je prost
Jer nije više zemaljski
Osvetljen svećom večnosti.
 
I jednu malu dilemu, filozofsko-teološku, ovde je Eva Radomska razrešila.
Pitanje je: Zašto nam Gospod Bog u nekim prilikama nije pomogao?
Odgovor je jednostavan:
– „Mi nismo pomogli njemu“ u nama.
 
U Požegi,
9. februara 2019.
 
________________
1) Eva Radomska (Đeržonjov, na Donjoj Žleziji, Poljska, 1948), piše poeziju, epigrame i aforizme. Objavila više knjiga. Pesme su joj objavljivane i u srpskim književnim novinama „Svitak“. Živi u Vroclavu (Poljska).
2) Olga Lalić Krovicka (Šibenik, 1980), piše poeziju, prozu, drame, prevodi sa slovenačkog, makedonskog i poljskog na srpski jezik i obrnuto. Objavila oko 60 knjiga. Živi u Dukli u Karpatima (Poljska).
3) Eva Radomska: „Pesme iz prvog točenja“, Svitak, Požega, 2019.
4) Šarbona Lasej piše: „Čuo sam od vandejskih seljaka da lastino gnezdo, čak i zimi, plaši noćne đavole“. Odgovor se može naći u unutrašnjem sastavu materijala od čega lasta gradi gnezdo.

Dodatkowe informacje