Strona wykorzystuje pliki cookies, jeśli wyrażasz zgodę na używanie cookies, zostaną one zapisane w pamięci twojej przeglądarki. W przypadku nie wyrażenia zgody nie jesteśmy w stanie zagwarantować pełnej funkcjonalności strony!

У ДАЉУ И БЕЛОМ МАНАСТИРУ - ОСВЕТЉАВАЊЕ ДЕЛА МИЛАНА КАШАНИНА

 

Milan Konjović Portret MilanaKasaninaMK portret Kešelj

Милан Кашанин (дело Милана Коњовића)

Крајем минуле неедеље, најпре  у Даљу, а дан после и у Белом Манастиру (29. и 30. септембра) одржан је велики међународни научни и књижевни скуп посвећен осветљавању књижевног и критичарског опуса Милана Кашанина (Бели Манастир, 1895-Београд, 1981). Међу тридесетак универизетских професора, историчара књижевности, књижевника и књижевних критичара из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Сомбора  и Даља, угледних стваралаца чији ће се  радови наћи у великом зборнику посвећеном овом приповедачу и романсијеру, врсном есејисти, књижевном и ликовном критичару, историчару српске књижевности, уреднику часописа Летописа Матице српске (1927-1928) и Српског књижевног гласника (1935-1939), покретачу и уреднику месечника за уметност Уметнички преглед (1937-1941), обимним критичким огледом под називом „Бојом речи судбине, лица и предели (Знаковље приповедачког концепта Милана Кашанина)“ учествовао је и Давид Кецман Дако, писац и критичар из Сомбора. 40664-milan-kasanin-280x425
Током представљања свог приступа Кашанину као приповедачу чије су прозна остварења антологијске вредности, а временом су потпуно маргинализована, Кецман је указао и на присност између њега и људи из Сомбора, посебно са сликаром Миланом Коњовићем  и породицом свога беломанастирског учитеља и добротвора Јована Славковића уз чију подршку је овај писац, заједно са својим старијим братом Радивојем Кашанином (математичар, универзитетски професор, академик) школовање наставио у Новом Саду, да би потом студирао у Паризу, на Сорбони, а докторирао у Београду.
 – Мало је у нас таквих писаца који су у свет књижевности, а упоредо и у свет науке и уметности ушли најпре с таквим високим захтевима постављеним према самом себи, а потом , у погледу вредновања, и према делу других, такође достојних опстанка у свету незаборава, као што се данас, деценијама након маргинализовања и „брижно“ неговане ћутње може рећи за књижевни опус Милана Кашанина.- рекао је Давид Кецман  Дако.

DSC 02231При беседи о Кашаниновим  причама на страницама књиге „У сенци славе“, насталим и објављеним између два светска рата, Кецман је указао на блискост између писца Кашанина и града Сомбора, посебно на деценијску блискост са сликаром Миланом Коњовићем,  која је веома изражајна при творењу и портрета и пејзажа са наглашеним експресионистичким концептом. По жељи писца, сликар је 1966. године уредио и његов портрет. Репродукција овог дела нашла се на позивници за скуп у Даљу и у Белом Манаститу.
Научно-књижевном скупу, чији је организатор и домаћин био Културни и знанствени центар „Милутин Миланковић, (на чијем је челу песник Ђорђе Нешић), а поктовитељи два министарства културе, Републике Хрватске и Републике Србије, присуствали су и предтавници две институције културе у Сомбору: Галерије „Милан Коњовић (директорица Милена Рацић-Ковачаћи и кустос Небојша Васић) и сомборског Историјског архива (директор Бранислав Ћурчић).  Очекује се да зборник научних радова „Књижевни и ктиричарски опус Милана Кашанина“ по изласку из штампе буде представљен и у Сомбору. 

 

DSC 02102

 DSC 02411DSC 02431 DSC 00691

 

Međunarodni književni susreti u Banja Luci (Republika Srpska)

POETIKA IZ DESET EVROPSKIH ZEMALJA

Banja Luka 017. 10 Pisci u Banskom dvoru1

 

    Banja Luka je od 13. do 17. septembra bila domaćin 2. Međunarodnog književnog susreta u čijim programima je učestvovalo dvadeset pisaca, mahom pesnika, ali i uglednih esejista i književnih kritičara, književnih prevodilaca, urednika izdavačkih kuća i časopisa..  Puna četiri dana, tokom prepodnevnih i popodnevnih sati, u prostoru Sportske hale “Borik”, gde je u isto vreme trajao i tradicionalni, takođe međunarodni, 12. Sajam knjiga – Glas Srpske, bile su upriličene brojne promocije dela učesnika Susreta.
Pozivu za učešće odazvali su se ugledni poslenici lepe pisane reči iz deset evropskih zemalja: Vjačaslav Kuprijanov, Natalija Rumarčuk, Ljudmila Snitetnko, (Rusija), Benedikt Dirlih, (Nemačka), Tatjana Žitkova (Litvanija), Aleksej Vrobel,  (Engleska), Jan Gavura (Slovačka), Zvonko Taneski (Makedonija), Lalka Pavlova (Bugarska), Radomir Uljarević (Crna Gora), Selimir Radulović, Dušan Stojković, David Kecman Dako i Mićo Cvijetić (Srbija), te Ranko Risojević, Željko Pržulj, Ranko Preradović, Berislav Blagojević, Jelina Đurković, Mihajlo Orlović i Miladin Berić,  članovi Udruženja pisaca Republike Srpske na čijem je čelu istaknuiti književni stvaralac Predrag Bjelošević.

Banja Luka 017 4 Dako Promocija nOsim u Hali “Borik”, koja je u vreme sajamskih dana i susreta pisaca bila veoma dobro posećena, pisci su svoje stihove kazivali i na međunarodnoj knjićževnoj večeri priređenoj u  banjalučkoj Gimnaziji “Nikola Tesla”.
Poslednjeg dana susreta, u  subotu, 16. septembra, u Restoranu “Splav” na obali reke Vrbas, održan je svojevrsni poetski recital ”Obraćanje vodi”,  kada su sami pesnici kazivali stihove vodi  o vodi. Osim  većine već pomenutih pisaca iz deset evropskih zemalja, čula se tom prilikom i reč pesnika.domaćina, takođe uglednih stvaralaca iz drugih gradova u Republici Srpskoj:  Momčila Koprivice, Petra Đakovića, Bore Kapetanovića, Jovanke Stojčinović Nikolić, Predraga Bjeloševića i drugih.

Na svim književnim manifestacijama, pesnici iz inostranstva kazivali su svoje stihove na maternjem jeziku, a prevode na srpski jezik kazivao je mladi banjalučki glumac Ivan Perković. Prvi put je dodeljeno i visoka književno priznanje, a dobitnik je Vjačaslav Kuprijanov, pisac iz Rusije.

Banja Luka 017 2 Pisci Veera  o1

Objavljen je i lirski zbornik “Poetike”, na čijim je stranicama izbor pesama dvadeset i dva pesnika – učesnika ove veoma uspele manifestacije.
Organizator i domaćin Susreta pisaca je Udruženje književnika Republike Srpske. a pokrovitelj Vlada Republike Srpske.

 

Banja Luka 017. 9. Vece u Banskom dvoru jpg1

                                                                           David Dako Kecman

Imprezy Klubu Literackiego "Dąbrówka" we wrześniu i październiku 2017

DYSONANS

Ta cisza  -to ty...

Spojrzenie
przez szybę zaparowaną
niemą nostalgią doznań

Ten krzyk – to ja...

Obecny
wiersza nasłuchiwaniem
ciszę milczenia
Słowem unicestwiam

W tobie
we mnie
–w nas

Zygmunt Dekiert

 

KLUB  LITERACKI „DĄBRÓWKA”–PIĄTKOWSKIE  CENTRUM  KULTURY PSM 

 

12 IX 2017 o godz. 18 00 (wtorek)
Wieczór utworów satyrycznych, biesiadnych, fraszek, dedykacji, aforyzmów, limeryków itp
Zapraszamy do czytania.  Pisarka z ratajskiego muralu  –Barbara Tylman

19 IX2017 o godz. 18 00 (wtorek– "Bistro „Cezar”)
Tomasz Rębacz –„Sytuacje, tom równorzędny”
Recenzja  – Alicja Kubiak
.
Prezentacja rysunków  Izabeli Czarny i obrazów  Grażyny Kielińskiej
.
3 X 201 7 o godz.  1800 (wtorek )
Klubowe debiuty:  Adam Maria Synowiec , Aleksander Talarkiewicz
Omówienie  – Marek  Słomiak
.
17 X 2017 o godz.  18 00 (wtorek)
Promocja nowej książki  Stanisława Chutkowskiego –„Relacje”
Recenzja  –Jerzy B. Zimny
.
„Pstryk...” – poetycki debiut Agnieszki W.Pawlak

 

Zapraszamy do publikacji w „Protokole Kulturalnym”
Spotkania w „Dąbrówce”, os. Bolesława Chrobrego 117. Prowadzi Jerzy Grupiński

„БИЈЕЛА ТАЈНА ПАУНОВЕ ПЈЕСМЕ“ Проглашени лауреати награде „Пауново писмо“ за 2017.

Издавачка радионица „Свитак“ која је 2008. заједно са Народном библиотеком из Пожеге и Књижевном заједницом за Златиборски округ Удружења књижевника Србије, започела објављивање сабраних песама, песника Пауна Петронијевића (1936 –1962), у десет књига, установила је књижевну награду „Пауново писмо“. Она се додељује за допринос очувању, публиковању и тумачењу књижевног дела овог значајног српског песника.
 Први добитник, 2013. године био је Паунов брат Момчило Петронијевић за очување Паунове заоставштине која садржи више од 600 песама и скоро 50 прича. Потом је ово признање, постхумно (2014) добио др Милутин Пашић за критичко осветљавање Пауновог дела а наредне, године награда је припала песникињи Наташи Џарић из Крагујевца за збирку песама посвећених Пауну Петронијевићу „Оно због чега дођосмо“, у рукопису. Награду „Пауново писмо“ за 2016. добио је Радивоје Пантић из Куршумлије за рукопис есеја о Пауновој поезији „Једноставно Паун“.
 Жири у саставу Радивоје Пантић, мр Слађана Дикић и Милијан Деспотовић, једногласно је донео одлуку да награду „Пауново писмо“ за 2017. годину додели, др Богомиру Ђукићу из Теслића за есеј „Бијела тајна Паунове пјесме“ и књижевници Милуники Митровић из Косјерића за допринос у обнови „Паунове награде“ на књижевним сусретима „Одзиви Пауну“ која се скоро четири деценије одржава у родном месту песника, Рибашевини, код Ужица, критичком осветљавању његовог дела и приређивању рецитала Паунове поезије који је сценски извођен управо на „Одзивима Пауну“.

(Извор: Саопштење Издавачке радионице „Свитак“, Пожега)

 

Paun Petroniejvić iMala Ptica rad akademskog slikara Momčila Nikolića1

 

Paun Petroniejvić i Mala Ptica, rad akademskog slikara Momčila Nikolića

"HAIKU" Serbian Heart of Johann’s "

Graphic11

Dodatkowe informacje