Milijan Despotović ČITAJUĆI PISMA VREMENA Eva Radomska: „Pesme iz prvog točenja“
Poezije je čaša melemnog duha u rukama njenih recepienata. Ona je tako duhovno zdravlje onih koji umeju da poštuju te blažene kapi od reči, bilo da one dolaze iz „točenja sa povodom ili bez povoda“.
Pesnička knjiga, izabrane pesme, Eve Radomske,1 poljske pesnikinje, pred nas dolazi uz prepev sa poljskog jezika koji je uradila Olga Lalić Krovicka,2 upravo nosi takav naslov; „Pesme iz prvog točenja“.3 To su pesme prvih do-življaja u kome je došlo do stapanja čulnog i vizuelnog u pesničkoj slici. To možda najbolje objašnjava uvodna pesma („Sreća“) koja kaže:
Sreća je već takva
Pristiže bez razloga
I bez razloga odlazi.
U stvari, sve je to „igra za život“ u kojoj „igrači“ nisu uvek svesni svog mesta, često i nemaju „pojma o kraju“ igre, o prolaznosti. Radomska, poput Žan Kobera poredi to „mlako gnezdo“ sa zloupotrebom intimnosti ili apsolutnog ne pri-davanja značaja ličnom osećanju („Moje pismo sveto“), koje nije „neiscrpna zaliha“. Ne treba se odazvati na svaki „ljubavni zov“ ali nije uputno od života činiti, kako to kaza Gaston Bašlar, samo „veliku sliku izgubljenih intimnosti“. Ono što je činjenica jeste podizanje kuće od sopstvenog tela koja fizički ima svoj prozor na srcu a provetravanje u ubrzanom disanju. A onda, evo Radomska daje ime toj kući i omeđava vreme njenog podi-zanja: „Ljubavni zov/ između detinjstva/ I strasti/ zovemo ljubav.“
Uistinu, njena poetika ima tu finu potku ljubavi nade koja se prostire u svevremlje kao „nada nadi“, ona veruje da svako vreme ima svo-ju nadu, nekada je nju potrebno sačekati jer nada modelira naš život, daje mu smisao. Bore na licu, bilo da su „urezale smeh sreće“ ili su dar „čežnje i žala“, jesu pisma vremena koje je proteklo. U njegov sadržaj ucrtan je put kojim smo došli ali i put kojim odlazimo. A mi, mi bi trebali da se odenemo u odeću po meri i prilici („Razgovor iz-među koleginica iz biroa u mirovini“ – penziji). No, ma koliko ljubav bila i ostala motiv trajawa, i uslov svih wenih uslova, Eva Radomska u svojoj poeziji („Upozorenje za dobre žene“) ukazuje da u ljubavi treba biti naklonjen njenom prvom licu, ona nam je poput lastinog gnezda koje samo sebe čuva i zato: „Pazite na ljubav/ Jer osim anđeos-kog lica/ Koje vidi u nama/ Osmo čudo sveta/ Ona ima i drugo lice.“
Teško je napisati slabu pesmu o majci jer, sama reč Majka ima granitni sklop od slova koje znače uvek isto – Majka. Njena briga ne prestaje nikad, posebno ne u našem vremenu kad se deca rađaju u drugim okolnostima sa krilima koja teško da mašu iznad svog gnezda, što je u neku ruku ogroman raskorak sa ljudskom prirodom. Jedna druga slika, jedna vezanost za majku (Majka i ćerka“) inspiriše Evu Radomsku i ova njena pesma neće ući u buduću antologiju pesama o našoj roditeljki samo ako je priređivač ne bude uočio:
Kada umire majka
Zlatna nit ljubavi
Kao nova pupovina rasteže se između
Neba i zemlje
ja sam ovde a ona tamo
Ja živim ovde za dve
a ona tamo za dve umire.
Ovde su Elijarovi „vrhunci našeg neba“ u kuću duha doveli majku i oca („In memoriam“) da bi pesnikinja iživela onaj period, kad je, na pri-mer, oca „alkohol uništavao lukavo“ a ona je bila adolescent samo pod majčinim nadzorom i bri-gom. A stigle su godine kada za sve troje ponovo ima mesta u kući pod nebom.
Poezija Eve Radomske građena je „mate-rijalom prijateljstva“, potrebom da ljudi budu pri-sni jedni drugima i da njihov duh bude otporni valer transponovan u najveće vrednosti u koje treba svesti ne samo u misao, nego i krila koja te misli pokreću. Pri tome ona ne spori da je „svako posebna osoba“ i zato je mudrost da „svaka reč bude uravnotežena, kako bi ono `ivotno što je, stiglo do nas s pravom jer,
Život je izmislio ljubav
Da se ne izgubimo u samoći.
Ona je dodirnula i drugu stranu života, po-kazujući da je moguće i „dlanovima uhvatiti pra-zninu“. Realnost i san kod naše pesnikinje, nisu jasno izvršili podelu šta čemu pripada. Čula ih primaju sasvim životno u svim sociološkim i psi-hološkim razlikama. Tako „beskućnik na trgu Na-kera u Vroclavu“, spava na klupi „nasuprot univerzitetske zgrade“, čime je pesnikinja pokazala da su putevi mudrosti i saznawa različiti i nikako isključivi. Život se obnavlja i traje na isti način, samo bol je uvek drugačiji, a
Novi put je prost
Jer nije više zemaljski
Osvetljen svećom večnosti.
I jednu malu dilemu, filozofsko-teološku, ovde je Eva Radomska razrešila.
Pitanje je: Zašto nam Gospod Bog u nekim prilikama nije pomogao?
Odgovor je jednostavan:
– „Mi nismo pomogli njemu“ u nama.
U Požegi,
9. februara 2019.
________________
1) Eva Radomska (Đeržonjov, na Donjoj Žleziji, Poljska, 1948), piše poeziju, epigrame i aforizme. Objavila više knjiga. Pesme su joj objavljivane i u srpskim književnim novinama „Svitak“. Živi u Vroclavu (Poljska).
2) Olga Lalić Krovicka (Šibenik, 1980), piše poeziju, prozu, drame, prevodi sa slovenačkog, makedonskog i poljskog na srpski jezik i obrnuto. Objavila oko 60 knjiga. Živi u Dukli u Karpatima (Poljska).
3) Eva Radomska: „Pesme iz prvog točenja“, Svitak, Požega, 2019.
4) Šarbona Lasej piše: „Čuo sam od vandejskih seljaka da lastino gnezdo, čak i zimi, plaši noćne đavole“. Odgovor se može naći u unutrašnjem sastavu materijala od čega lasta gradi gnezdo.
Sto stron rozmaitości Haliny Ewy Olszewskiej
„Pośrodku horyzontu” to tytuł najnowszej, dziewiątej już książki Haliny Ewy Olszewskiej.
„Gdziekolwiek jesteś, żyjesz pośrodku horyzontu” – pisze autorka w tytułowym utworze. Tradycyjnie zamieściła w książce kilka odrębnych gatunków literackich.
W pierwszej części, zatytułowanej „Myśli biegną na przełaj” znajduje się kilkadziesiąt wierszy o różnorodnej tematyce, głównie w odniesieniu do współczesnej rzeczywistości. Krytyczna refleksja, ale i afirmacja charakteryzują tę twórczość o człowieku i świecie.
„W zasięgu spojrzenia” – tytuł zbioru 150. haiku miniatury literackie, wśród nich haiku nagrodzone w II Ogólnopolskim Konkursie Haiku „Wiśnie i Wierzby” oraz haiku wyróżnione przez Polskie Stowarzyszenie Haiku w Warszawie, jak również haiku docenione w „Przekroju”. Ponadto haiku opublikowane w ogólnopolskim nowym magazynie PSH „Papierowy żuraw”. Autorka zamieściła również spory zbiór swoich haiku , które znajdują się w pokonkursowym almanachu wydanym w Łodzi.
W trzeciej części znajduje się zbiór opowiadań „Pod lasem się zaczęło” . W jednym z nich poznajemy wielopokoleniową historię rodziny, w której pasja artystyczna wciąż trwa. Autorka mocno akcentuje kontrowersyjne postawy w rozmaitych sytuacjach życiowych bohaterów opowiadań „Świerk” i „List z daleka”.
„Z przymrużeniem oka” to tytuł ostatniej części – czyli lirycznie , satyrycznie, aforystycznie. M.in. konkluzja „niektórzy błądzą nawet na prostych drogach”.
Oprawa graficzna książki składa się z prac malarskich Haliny Ewy Olszewskiej oraz zdjęć jej autorstwa
Oto kilka utworów z tomu „Pośrodku horyzontu” H. E.Olszewskiej
Gdziekolwiek jesteś
gdziekolwiek jesteś
żyjesz pośrodku horyzontu
otoczony ze wszystkich stron świata
masz go w zasięgu
bardziej niż Kolumb lub Magellan
przemierzasz lądy i morza
po bezkresie się wspinasz
gdziekolwiek jesteś
poznajesz ludzi z różnej gliny
ulepionych na twoje podobieństwo
wszyscy mają serce i oczy
i marzenia jak każdy człowiek
bez względu na miejsce na mapie
gdzie ich dom albo bezdomność
wszędzie słońce wschodzi i zachodzi
noce inkrustowane gwiazdami
wszystkie drogi biegną przed siebie
gdziekolwiek jesteś
zmieniasz się z dnia na dzień
wszystko wokół się zmienia
świat rykoszetem obrywa od cywilizacji
walka o ekosystem
na wszystkich kontynentach
poza tym tradycyjnie
wiosna lato jesień zima
powtarzają się z Vivaldim
gdziekolwiek jesteś
twój czas odchodzi nie do powtórzenia
Tamtej jesieni
---------------------
tamtej jesieni złotej jesieni
astry zakwitły
po pierwszym śniegu
przetrwały dłużej
niż frezje we flakonie
niż na parkowych ścieżkach
kasztanowe rycerze
tamtej jesieni spotkaliśmy się
w gąszczu tycjanowskich kolorów
wiatr wielkie drzewa rozbierał z liści
a ty mnie stroiłeś w marzenia
tamtej jesieni złotej jesieni
nic się nie stało
poza sercem na drzewie
z wyrytym wyznaniem
i pierwszym nieśmiałym pocałunkiem
na długim spacerze
HAIKU
***
schyłek dnia
nad miastem niebo
z kolorami
***
filiżanka melisy
między jawą
a snem
***
wiosenny spacer
sukienka w kwiaty
wtapia się w łąkę
***
bezsenna noc
w oknie sypialni
pełnia
***
ogród w brzasku
od malwy do malwy
pajęcza sieć
***
szepty w altance
z muzyką świerszczy
gorąca noc
***
jesienny klon
na każdym liściu
inna mozaika
***
mroźny świt
srebrny witraż na szybie
drewnianej chaty
-------------------------------------------------
Red.
Izbor pjesama iz zbirke "Iskra i faza" Olge Lalić-Krowicke u rumunjskom časopisu "Lumina" na srpskom, poljskom i rumunjskom. Na rumunjski preveo Ioan Baba.
Wiersze prof. J. Pasterskiego w belgradzkim czasopiśmie "Književni pregled"
НАГРАДА „NAJI NAAMAN” („НАЏИ НАМАН“) српском књижевнику Милијану Деспотовићу
Фондација „Наџи Наман“ („Naji Naaman“), из приморског градa Jounieh (Жуње) у Либанској Републици (Жуње се налази 15 км северно од Бејрута), саопштила је имена лауреата за истоимену књижевну награду у сезони 2018-2019.
Ова угледна међународна фондација основана је 1991. године.
Од 2002. године додељује светске награде за књижевност ауторима најостваренијих књижевних дела у садржају и стилу, с циљем оживљавања и развоја људских вредности.
Оснивач фондације је либански хуманиста, писац, промотер културе, уредник и издавач Наџи Наман.
У овој години награђено је 60. писаца (избор од 2386. учесника конкурса који пишу на 27. светских језика), међу којима је и књижевник Милијан Деспотовић, из Пожеге, који је добитник „Почасне награде за укупно стваралаштво“ – „Honour prizes (for complete works).” И он је једини добитник ове награде из Србије који пише на српском језику.
Награђени радови ће (у целости или делимично) бити објављени у Годишњој књизи награда, коју ће у едицији бесплатних издања објавити „Naji Naaman’s Foundation for Gratis Culture“ („Фондација за бесплатну културу Naji Naaman“). Лауреати ће добити и сертификате за промовисање у почасне чланове „Куће културе Наји Нааман“ – „Maison Naaman pour la Culture“.
Милијан Деспотовић је рођен у Субјелу, код Косјерића, 1952 године. Пише поезију, прозу, афоризме, књижевну, ликовну критику, бави се белетристиком. Радови су му превођени на: италијански, француски, шпански, енглески, немачки, мађарски, словеначки, румунски, русински, пољски, бугарски, македонски, турски, руски, јапански, грчки и јерменски језик. Заступљен је у више антологија савремене и хаику поезије, код нас и у свету.
Канадски часопис „Levres urbaines“, је 1997. године, посветио свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић из Ниша) и канадског песника Адре Руа.
Објавио је 49 књига. Живи и ствара у Пожеги и Субјелу.
Więcej artykułów…
- Prof. Nexhat REXHA - Integralna prizma u glasu srca
- Верица Тадић - СЕНТЕНЦЕ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
- СЕРБСКИЙ АФОРИЗМ (05.2019) Переводы Вл. ШОЙХЕРА
- Maria Makarska: „Odszukaj nas Panie...”
- Arkadiusz Frania – Teslalicyzacja poezji
- Prof. Janusz Pasterski: "SVET KAO IZAZOV Glosa eseja Česlava Miloša"
- Dramat pt. "Requiem dla miłości" macedońskiego akademika i dramaturga Zorana Pejkovskiego w języku polskim
- Wiersz Olgi Lalić-Krowickiej pt. "Pantokrator i tišina" w macedońskim czasopiśmie naukowym "Zenit"