ANNA NOGAJ
MESECI
reci mi da i dalje postojim diraj
tamo gde me najviše nema i tamo
gde me je isuviše malo a trebala bih biti
dođi tačno u podne kad skinem
sa sebe svetla zore i odsjaje neonskih lampi
a senka tek će sazrevati
iza dubine prozora
tada drhtajem ruku traži me polako
da ne bi prestrašio misli-nemirne
šume na predelima razglednice što plove
uz čelični šapat smrznutog neba
iz kojeg svaku večer srebrnom kašikom
biram hladne mesece
ako na trenutak budem tvoja
jasna ću biti zauvek
Biografia/Biografija
|
